Muzika

Zdravko Čolić – Moj stari je rođen u Vlahovićima, to je iznad Ljubinja (FOTO) (VIDEO)

Zdravko Čolić u ekskluzivnom intervjuu za Radio-televiziju Republike Srpske, govori o svom porijeklu. Otkriva i kakav je otac, kolega, prijatelj… Govori o novom albumu, hitovima koji su obilježili njegovu karijeru, meraklijskim navikama, Јosipu Brozu, ali i o tome da je važio za najpoželjnijeg neženju.

No image - Haber.ba


Zdravko Čolić u Ljubinju (Foto: Mojahercegovina)

”Moj stari je rođen u Vlahovićima, to je iznad Ljubinja. Tu Čolići imaju svoje obilježje gore. Niko tu ne živi. Sad postoje tu neki rođaci koji su gore… Nedavno smo baš ja i brat obišli taj dio… Majka mi je iz Trebinja, u stvari, blizu Huma. Jedan dio porodice je živio u Trebinju, a jedan dio je bio u Mionićima kod Huma, to je jedno selo blizu Trebinja, ali je cijela porodica u okruženju Trebinja. Kasnije su se svi preselili u Trebinje.

Volimo se i poštujemo, naravno, ali više moj brat odlazi dole, nego ja. To je i pitanje navike. Dok su majka i otac bili živi oni su to nekako držali u ime svih nas. A nekako, sad onako više odlaziš zato što voliš ljude. Uspomene iz djetinjstva…sve je vezano za Trebinje. Kad završi škola – eto nas dole na rijeci. Moji ujaci, tetke, babe i djedovi, odlasci na Trebišnjicu, kupanja. Kad voda istrza, kad se Trebišnjica istrza na slapovima onda ostane vode za kupanje. Bilo je malo i bjelouški zmija. ali bilo je i dosta ribe koju bi nahvatali pa smo uživali u tom ribljem ručku. Cijela priroda koja je božanstvena dole, taj kamen koji je prirastao  za srce…Ali Trebinje je šumovito, odnosno Trebinjska šuma.

Mi smo Trebinjska šuma, tako da mi nismo kamenjari kao što je ovamo zapadna Hercegovina ili čak ovaj gore dio prema Bileći. Ovdje je pitomo. Moja majka je uvijek znala reć, pošto je tata gore iznad Ljubinja, oni su više kamenjari kameniti, a Trebinjska šuma je, malo onako, što se tiče svega pitomija…i što se tiče nekih kultura poljoprivrednih bila mnogo bogatija: “Ma šta ste vi brđani gore, vi ste – krompir i tu je kraj…koza, ovca, krompir i to”, a ovo dole Trebinje je bilo, kao što i jeste, mnogo bogatije naravno. I danas smo zaljubljenici raštana. Јedva čekamo da nam neko pošalje malo sira i raštike, a o suhom mesu da ne govorim.”

Zdravko Čolić sa Dimitrijem Turanjaninom u Ljubinju

Zdravko Čolić sa rođakom Dimitrijem Turanjaninom u Ljubinju

“Sreća je jedan duhovni mir, koji čovjek postiže sam sa sobom. nešto što te nadahnjuje da imaš dobro raspoloženje. Da si dobar. Kad te nešto boli, da si opet dobar. Dakle ta jedna ravnoteža duha i materijalnog bi mogla, po mojoj definiciji, biti dobra sreća. Naravno uz to da je porodica zdrava…Svaku Novu godinu ili kad mi nekom nešto želimo, je li to Bajram ili je Uskrs ili Božić ili je bilo šta – kad ljudima želiš nešto, želiš mu dobro zdravlje i sreće, i onda na kraju  malo para … Dakle sreća je sve to zajedno, jedna ta ravnoteža između mira, ljubavi i tog materijalnog . Da čovjek bude zadovoljan sa sobom i kad ima i kad nema, al da se dobro osjeća. Malo čovjeku treba da bude zadovoljan…”

(mojahercegovinca)


Facebook komentari

Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne odražavaju stavove redakcije portala Haber.ba. Molimo autore komentara da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Haber.ba zadržava pravo da obriše komentar bez prethodne najave i objašnjenja - Više o Uslovima korištenja...
Na vrh