Postojao jednom tibetanski monah koji je još za života važio za svetog čovjeka. Kod njega su po savjet dozaliti ljudi iz najudaljenijih krajeva, a važio je za osobu koja je uvijek smirena i za čovjeka kojeg je nemoguće uvrijediti, piše “Dnevno“…
Čuje to neki pokvarenjak i riješi da ode da testira mudraca. Ode do njega i čim ga je ugledao počne da ga vrijeđa i ponižava najgore što je umio.
Nakon što mu je ponestalo uvreda na trenutak je zastao i zapanjen shvatio da je monah i dalje smiren i pribran kao i prije njegovog dolaska.
To mnogo iznervira pokvaranjaka pa nastavi da psuje još crnje i gore neko ranije, ali uzalud – činilo se da to mudraca uopšte ne dotiče.
Kada je ostao bez psovki i izgubio svu energiju, riješi čovjek da priđe monahu i sazna njegovu tajnu.
“Razumijem ja te vaše duhovne stvari i kao, nije vas briga šta drugi ljudi misle i govore, ali, ja sam te ponizio i uvrijedio, treba da naučiš da moraš da se boriš za sebe”, rekao mu je.
“Sinko, mogu li da postavim samo 2 pitanja?”, upitao ga je monah progovorivši po prvi put.
“Naravno“, reče čovjek.
“Ako ti meni doneseš poklon, a ja ga ne prihvatim, kome taj poklon i dalje pripada?”, upita mudrac.
“Pa, ako ne prihvatiš poklon, onda i dalje pripada meni.”
“A sada, sine moj, ako ti za mene imaš samo uvredu, a ja je ne prihvatam, kome ona i dalje pripada?”, zaključi mudri čovjek, okrenu se i ode.
Loading ...